Pozdravi preporuke upozorenja (U Hristu)

¹ Preporučujem vam, pak, Fivu sestru našu, koja je sluškinja kod crkve u Kenhreji² Da je primite u Gospodu kao što prilikuje svetima, i da joj budete u pomoći u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla, i samome meni.

1. Poslanica završava jednom dugom listom imena, najdužom u Novom Zavetu. Ovde se otkriva društveni Pavle, duboko povezan sa telom Hristovim. Otkriva se ne samo kao čovek koji je bio veoma poznat u krugovima prve Crkve, nego istovremeno i veoma voljen i poštovan.

2. Dugi niz poznanika, koji su pre Pavla stigli u Rim, neki očito i duže vreme živeli tamo, otkriva da su hrišćani vrlo često menjali mesto stanovanja. Kao došljaci na ovom svetu, slično kao patrijarsi sa svojim šatorima, često progonjeni i često primorani da se odreknu komfornog života.

3. Sestra Fiva je na prvom mestu, očito je ona bila ta koja je predala poslanicu, pismo Rimljanima. Kenhreja je ustvari Korintska luka, to je Korintska crkva u kojoj je služila. Za nju je upotrebljena reč diakonos, kao i za muške služitelje crkve. To svakako nije bila služba reči, jer je to zbog poznatih okolnosti u Korintu bilo zabranjeno.

4. Dakle mesto pisanja poslanice je Korint, crkva u kojoj je Pavle doživeo velike poteškoće, prvo spolja, a onda i iznutra, pa tako mogao da prepozna one među vernima koji su nepokolebljivo stajali na strane istine koju je zastupao.

5. Pored svega, način na koji je sestra preporučena otkriva da u Hristu nema muškog i ženskog roda, nema govora o posmatranju sestara kao manje vrednih bića, što je u ono vreme a i do danas veliki problem nekih crkvenih krugova.

6. Ova sestra je svoj život posvetila službi, ali se većina slažu sa time da u Rim nije bila poslata nekim razlogom službe. Reči koje su upotrebljene ovde otkrivaju da je imala neka privatna posla u Rimu. Na taj način se ukazala prilika da sestra dobije nazad nešto od blagoslova koje je ona sama nesebično delila. Većina komentatora takođe veruju da je bila udovica, jer bi inače bilo neuobičajeno da putuje sama.

³ Pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu,⁴ Koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem, nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu.

1. Najpoznatiji bračni par prve crkve, dokaz kako je silno svedočanstvo i služba jednog hrišćanskog bračnog para. Dakle jedna je prednost službe samaca, kao što i je Pavle bio, a drugo prednost hrišćanskog doma, kućne crkve koja je bila u domu ovog para.

2. Ove ljude srećemo u veoma važnoj ulozi u prvoj crkvi u nekoliko epizoda koje su otkrivene. Oni su se sreli sa Pavlom u Korinutu, kao izbeglice iz Rima gde su proterani za vreme Klaudija. Kod njih je Pavle mogao da živi i radi, jer su imali isti zanat, pravili su šatore. Preko njih se obratio i drugi veliki učitelj Reči, Apolo.

3. Pavle svedoči da su mu spasli život, rizikujući sopstvene živote. Izgleda da su i oni imali Rimsko državljanstvo obzirom na to koju su vrstu smrtne kazne rizikovali. Upravo zbog toga su bili poznati u svim crkvama koje su bile zahvalne da je Pavlov život sačuvan, jer su njegovim kasnijim posredovanja upoznali Spasitelja. Dakle istu su zahvalnost imali kao i Pavle kojem je spasen ovozemaljski život, jer je njima otkriven večni.

⁵ Pozdravite Epeneta, meni ljubaznog, koji je novina iz Ahaje u Hrista.

1. Ovde je greška u prevodu. U prepisu stoji Azija. Doslovno prvina iz Azije, pod čim se podrazumeva rimska provincija Azija na jugoistočnom delu maloazijskog poluostrva. Ovo je deo carstva u kome je Pavle relativno rano hteo propovedati, ali mu Duh nije dozvolio. Očito da su postojale prepreke zbog čega se objavljivanje u ovoj provinciji dosta pomerilo. Pre toga je Pavle Duhom i kroz jedan san bio vođen preko, na Evropski kontinent, u Makedoniju a zatim u Atinu i najzad na Korint.

2. Epenet je prvi obraćenik iz provincije Azije.

⁶ Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za nas.

1. U događaju sa Marijom i Martom, ova druga je postala sinonim za preveliku revnost u poslu. Ovde vidimo i da su Marije, promenjene i novorođene sestre prihvatile posao oberučke. Apostoli su kroz ovakve sestre dobijali potrebno gostoprimstvo, majčinsku i sestrinsku pomoć koja im je umnogome olakšala samoodricajući rad Jevanđelja.

⁷ Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju, i moje drugare u sužanjstvu koji su znameniti među apostolima, koji i pre mene verovaše Hrista.

1. Pavle je bio češće zatvaran nego što je to opisano u Delima. Ova dva brata koji su sa njim povezani rodbinskim vezama su još pre njega postali vernici Isusa. Pavle je brz da oda priznanje onima koji su po iskustvu duže od njega služili Hristu.

⁸ Pozdravite Amplija, meni ljubaznog u Gospodu.
⁹ Pozdravite Urbana, pomoćnika našeg u Hristu, i Stahija, meni ljubaznog.
¹⁰ Pozdravite Apelija, okušanog u Hristu. Pozdravite domaće Aristovulove.
¹¹ Pozdravite Irodijona, rođaka mog. Pozdravite domaće Narkisove, koji su u Gospodu.

¹² Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite Persidu ljubaznu, koja se mnogo trudila u Gospodu.
¹³ Pozdravite Rufa izbranog u Gospodu, i mater njegovu i moju.

1. Dakle istog saveta koji je dao Titu, da starije žene u Hristu poštuje kao majke, se i sam držao. Neki veruju da se radi o Rufu, bratu Aleksandrovom, dakle sinovima Simona koji je nosio Hristov krst na Golgotu.

¹⁴ Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija, i braću koja su s njima.
¹⁵ Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpana, i sve svete koji su s njima.
¹⁶ Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.

1. Sveti celiv, po nekima način na koji su se prvi hrišćani pozdravljali. Naglasak svakako nije na formi pozdrava, jer su tu bili ljudi različitih kultura i načina pozdravljanja. Nigde nema potvrde da im je savetovano da prihvate neki uniformni pozdrav mimo običaja onog vremena i njihove okoline.

2. Radi se o iskazivanju ljubavi i zajedništva prve crkve koje je očito bilo na viskom nivou.

3. Sve Crkve Hristove, one koje su imale jedinstvo u učenju i poštovanju apostolovog autoriteta. Mi ove Crkve zovemo Smiranske crkve, po tome kako se u Otkrivenju naziva ova druga faza hrišćanstva, probuđenja kroz Pavla. Tu pravimo razliku sa Efeskom crkvom koja je imala dobar početak ali je ostavila prvu ljubav, koja je vremenski delovala skoro paralelno sa Smirnom. Veoma duhovno moćno je bilo ovo telo. Imali su vrhunsku duhovnu hranu na raspolaganju i kao posledica toga veliku ljubav i zajednišvo.

¹⁷ Molim vas, pak, braćo, čuvajte se od onih koji čine raspre i razdore na štetu nauke koju vi naučiste, i uklonite se od njih;

¹⁸ Jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svom trbuhu, i blagim rečima i blagoslovima prelašćuju srca bezazlenih.

¹⁹ Jer vaše slušanje razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali hoću da ste vi mudri na dobro a prosti na zlo.

1. Na samom kraju Pisma, mestu velike važnosti, upozorenje protiv lažnih učitelja. Ono što je provejavalo kroz celu poslanicu, atmosfera žestokih napada na učenje o veri, sada se otkriva u ne mnogo reči, ali vrlo značajnih.

2. Nakon što je prikazao autoritet Tela koje je živelo u istini, a pre toga i duhovno učenje koje je bilo hrana tog moćnog organizma, moli ih i da oni ostanu u tome i prepoznaju opasnosti koje se nad njih nadvijaju.

3. Nisu neznabošci, rimske vlasti i progonitelji bili najveći problem Crkve, nego upravo oni koji su se predstavljali kao hrišćani, a koji nikako nisu hteli da prime viši stepen istine.

4. Naprotiv, nadahnuti od samog neprijatelja smatrali su da im je sveta dužnost napasti ono čime je Bog hteo da unapredi svoje delo.

5. Bilo je potrebno odlučno delovanje i fizičko odvajanje od takvih. Ne preporučuje se naravno nikakva upotreba sile, jednostavno uklonite se sa onog puta gde oni hoće da prođu.

6. Poslušnost Rimske crkve je bila poslovična, ali im je preporučen posebno veliki oprez. Ovo je proviđenje kroz Pavla dalo da se napiše, da niko nema izgovora za ono što se kasnije desilo upravo sa crkvom u Rimu. Rim je postao simbol za odstupanje od prvobitne jednostavnosti vere.

7. Međutim to nema nikakve veze i nikakvu podlogu u prvobitnom hrišćanstvu Rima. To je sasvim drugi izvor i sasvim druga grana. Nije prva crkva u Rimu pala, nego je stvorena paralelna na sasvim novim osnovama.

²⁰ A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama. Amin.

1. Sotona pod nogama vernih, suprotno od zvezda koje su pod nogama malog roga iz Dan. 8. Dakle u Danijelu se sigurno ne radi o mučenicima i progonjenima u srednjem veku kao što mnogi tumače, nego o otpalima od istine, slično kao demoni, zvezde pale sa neba.

2. Seme ženino gazi zmiji glavu, silom reči svedočanstva Isusovog.


²¹ Pozdravlja vas Timotije, pomoćnik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, rođaci moji.²² Pozdravljam vas i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu u Gospodu.

1. Pavle voli da prikaže odnos koji ima sa svojom braćom, gde se porodična i duhovna veza gledaju kao jednako vredne. Ni jedno na štetu drugoga

2. Tertije znači doslovno treći. Znači ne moraš imati posebno lepo i značajno ime, da bi bio upisan u istoriju. To je bila velika čast da posluži pisanjem ovako važne poslanice.

²³ Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, blagajnik gradski, i brat Kvart.

1. Ovde je napravljen izuzetak da brata predstavi kroz njegovo zanimanje. Sigurno da pozadina toga nije hvala tela, nego je Duh pokazao da su vrata vere otvorena za ljude iz najviših staleža i položaja u društvu. Pavle je u Korintu silom Gospodnjom zauzeo vrlo jake pozicije, što objašnjava zašto se u ovom gradu toliko zadržao i zašto mu je posvetio toliku pažnju.

2. Proviđenje očito posao Jevanđelja vodi tako da se oforme jaki centri koji će poslužiti daljem širenju vesti. Iz Korinta Pavle baca pogled ka Rimu sa željom da u tom glavnom gradu carstva, Crkva bude jaka kao mlado srce.

²⁴ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.
²⁵ A onome koji vas može utvrditi po jevanđelju mom i propovedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta²⁶ A sad se javila i obznanila kroz pisma proročka, po zapovesti večnog Boga, za poslušanje vere među svima neznabošcima,

²⁷ Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavek. Amin.

1. Doslovno ovde stoji jedinome koji je mudar. Znači niko drugi nije mudar. Tako završava najznačajnija poslanica hrišćanstva, da slučajno ne bi neko pomislio da je to Pavlova mudrost.

2. Pavle je samo prenosioc poruke koja mu je milošću otkrivena u arapskoj pustinji. On to nije naučio ni od jednog čoveka, pa ni od apostola, kojima je reč kroz Pavla bila takođe nova iako ne nepoznata jer su je prepoznali srcima kao pravo Jevanđelje Isusa.

3. To je bilo ispunjenje obećanja da će Hristos poslati učene i proroke, tj. da im ima još puno govoriti kada dođe vreme za to. Iako je toj reči trebalo vreme da nađe put do srca pripadnika prve Crkve, ta reč je definitivno odnela pobedu.

4. Svih ovih vekova je bilo relativno malo ljudi koji su zastupali ovu nauku kako je ovde predstavljena, ali time se ne menja činjenica da je Rimljanima poslanica najperspektivnija verska knjiga današnjice.

5. Mi ćemo u veri silom Hristovom učiniti sve što nam je moguće, da poslužimo tome što je započeto da se i završi. Amin